Iz drugog ugla

Pročitao sam puno blogova i njihove stavove u vezi blog381 sistema. Žao mi je, sada kada pogledam da više ne postoji naslovna strana, kada neki blogovi koje sam čitao su prešli na wordpress i tamo nastavljaju da pišu, a pre svega žao mi je onih blogera koji su se tek upoznavali sa blogovanje, počeli pisanje i ni krivi ni dužni sada se nalaze u čudu i pitaju se zašto? Šta im vredi eksport postova kada možda ne znaju ni kako da ih importuju na drugi sistem. Oni će samo biti žrtve nečega što je moglo da se izbegne, a nije. Ko je krivac? Ne treba tražiti krivca, pokazivati prstom na ovoga ili onoga, jer svi ponekad čak i ćutanjem utičemo na događaje koji se dese. I u realnom životu dešavaju se sranja u kojima drugi ispaštaju, a da sa tim nemaju dodira.

Kada pročitam sve te „iseljenike“ i njihove postove, svi polaze od toga da brane svoje stavove, iako nemaju potrebe. Diktatura samo postoji u nekim zabačenim sredinama ove planete, ali 1993. godine kada je Internet doživeo boom, niko nije razmišljao da nekoga ograničava. Čak sam i ranije na svom prvom blog-u pisao o tome zašta su prvenstveno nastali forumi, chat, wiki stranice, groups i dr., da su imali jedan cilj kolaboracije i u poslovnom svetu uštedu troškova. Kasnije se neko dosetio da isti mogu da se upotrebe za dating, zabavu i od toga dobro zaradi. No, nebitno sada o tome, bitno je da je jedan sistem381 izgašen.

Našle su se dve strane, jedna koja je tražila na pogrešan način, a objasniću kako pogrešan način, podršku, a sa druge strane su bili blogeri koji su u svakoj reči tražili način kako da pokažu svoju nezavisnost, koju su moram naglasiti imali do beskonačnosti. Pošto su većinom bile žene na ovom blog-u, shvatljivo je da je postojao jedan vid zavidnosti da jedna žena (Tanja aka Lang) vodi jedan sistem i to uspešno, samostalno bez izigravanja nadrndanog administratora koji se ne bi upuštao u sve to u šta se ona upuštala i pravila ćef drugima. Mogla je jednostavno i sama da pobrše sve te linkove bez znanja blogera da su oni obrisali, ali je smatrala da bi na taj način ugrozila privatnost blogera koju je cenila i nije zloupotrebljavala. Umesto molbe za pomoć, blogeri su videli u obaveštenju pretnju i torturu. Iskreno na prvi pogled sve to je izgledalo tako, ali uvek bilo da se radi o RL ili ovom trebalo je stati razmisliti pre nego što bi se išta napisalo i počelo sa vođenjem polemike na forumu braneći stavove i principe. Ne krivim ih, treba braniti stavove, ali treba sagledati i drugu stranu, pitati zašto? Moglo je se naći rešenje, pominjao sam na ex forumu381 da se ljudi malo urazume, pokušaju dogovoriti oko toga, pa na kraj krajeva ne ubijate tog blogera, a i mogli ste mu objasniti u čemu je reč, smatram da bi isti razumeo. Tema na forumu je išla u pogrešnu stranu, počelo je sa diktiranjem ko je čiji vlasnik i ko je nezavisan i od koga, umesto da je krenulo sa traganjem za rešenje, jer pored hiljadu i jedne alternative uvek je jedna idealna i predstavlja balans između strana.

Kada je obrisano nekoliko blogova i ja lično sam primetio da se pojedini blogovi sami brišu, brišu svoje postove i odlaze. Oni koji nisu ni bili opomenuti namerno su izazvali tako što su postavljali linkove ka „ozloglašenom blog-u“. Većina blogera koji su svojevoljno napustili blog381 sistem, imali su naravno pravo, odlučili su se na taj potez ne znajući o čemu je reč. Već sutradan odmah su osvanuli postovi gde se već govori o aferi kako blog381 želi da se izgasi, pa da je ovo bio povod toga. Ex blogeri su počeli sa pisanjem i kritikovanjem, pljuvanjem u bukvalnom smislu reči. Sve ono što su ovde stvarali, gde su svoje prve korake o blogovanju naučili odjednom su zaboravili. Sve to i ne samo to, već mnogo što šta.

U afektu besa, admin se odlučio na potez jednostavnim uništavanjem. I ja bih, moram da priznam, tek kasnije bih osetio grižu savest prema neutralnim blogerima.

Šta sada?

Rejting blog381 je totalno uništen, kao i virus kad jednom zahvati on se širi dalje. Može naravno sve iz početka. I trebalo bi, barem za one blogere koji tek stasavaju, tek se uče načinima i vođenju blog-a. Blog381 je bio idealno mesto. Sama podrška, motivacija, koja je mislim i najbitnija blogerima, bila im je dostupna. Ko ih je motivisao? Niko drugi nego administratori redovnim ažuriranjem naslovne strane. Priznajam, pune 2 godine sam pisao naučni blog na WLS i dešavalo se da nemam ni jedan komentar. Komentari nas možda motivišu za pisanje. Motiviše i to kada vidite da je vaš post postavljen na naslovnoj strani, kada drugi svrate i pročitaju i ostave svoj komentar. Besprekorna pomoć na pomoc.blog381.com koja je davala savete novim neiskusnim blogerima. Puno blogova je pisano i kao domaći zadatak na predmetu E-poslovanje sa Fakulteta Organizacionih Nauka. Čak i jedna takva institucija kao što je FON, motivisala je studente da krenu sa pisanjem blog-a ovde ili na wordpress-u, a koliko mi se čini (u jednom postu nekog asistenta) pročitao sam da su stavljali akcenat na naš domaći sistem upravo zbog toga što se postovi dnevno ažuriraju na naslovnoj strani. Sve je to zahtevalo vremena, živaca, vođenja, uređivanja, stvaranja jedne dobre atmosfere među blogerima. I kada je trebalo ukazati ne poštovanje, jer ga niko nije ni tražio, ne lojalnost jer i to niko nije tražio, niti u najgorem slučaju pokoravanje, već samo podršku prema ljudima koji su činili da blog381 bude pravi srpski blog sistem za pisanje blog-a.

Niko se ne oseća krivim trenutno, svi su uvređeni. Ja se osećam krivim zbog onih blogera koji su ispaštali nedužno.

Možda kada sve ovo malo se zatiša ponovo osvane jedna nova i bolja naslovna stranica, jednog staro-novog sistema381. Ima ljudi koji bi pomogli da se oživi, ne da bi se stari blogeri vratili, već da bi se i dalje pružala šansa novim blogerima koji tek treba da se upoznaju, a blog381 bi bio idealno mesto za njih.

I Jerusalim je uništen, pa je ponovo obnovljen. Sve se da obnoviti, samo ne život.

Da je moj blog bio obrisan, verujte ne bih dalje nastavio sa pisanjem ni na jednom drugom blog sistemu, niti bih koristio „svoje parče web-a“ za pisanje blog-a. Ja od toga ne živim, niti imam nameru da postajem poznat u web svetu, jer sam u RL dovoljno poznat. Ja sam blog shvatio kao zabavu, ne način za sticanje neke koristi po bilo kom osnovu, niti način da se dokazujem preko blog-a. Tamo gde treba da se dokazujem, ja se dokazujem, a blog je samo mesto na kome pišem, bilo gluposti bilo pametne stvari, suština je da pišem.

Da li smatrate da smo mi povlašćeni što su nam ostali blog-ovi? Ne, nismo jer nas niko nije povlastio niti nam stavio krunu na glavu. Mi što smo ostali, samo smo imali korektan vid saradnje i uzajamno poštovanje ili kako bih ja rekao sagledali stvari i iz drugog ugla. Barem ja, koji nisam bio ni na jednom spisku za “cool”, nisam skočio u bunar za ostalima, dok oni koji su bili “cool” sami su počeli da napuštaju ovaj sistem i da mu okreću leđa onda kada je trebalo pružiti mu ruku podrške. Ja i dalje poštujem rad svih bloger-a, kao što poštujem i rad njih koji su radili, vodili i na kraju zatvorili sistem.