Ne ovo nije bajka, mada mi se sve čini da dobija okvire jedne bajke. Vitruelne. Kako ova reč zvuči jednostavno, ali jeste li kad zapali u virtuelnu stvarnost. Nisam lud kad spajam dve kontradiktorne reči virtuelno i stvarnost. I ko može da mi zabrani da se igram rečima. Ko? Vuk Karadžić koji je osmislio azbuku koju ja sad koristim. Izvini Vuče, ali ja pored tvoje azbuke koristim još dve. Ova bajka počinje ne tako davno u 21 veku. On je mladi zmaj, a ona - princeza, koja oko sebe širi uzvišenu nadmenost uprkos prvom utisku koji stvara o sebi, razmaženoj klinki. Kad se ona pojavi, svi jasno osete da je drugačija od bilo koje druge, bez objašnjenja, bez razmetanja.

Momentalno.

Kada sam prvi put došao na audiciju, rekli su mi: Reci nešto o sebi,svojim preferencijama i naklonosti? Pokušaj da to daš u svega nekoliko rečenica.
Krasi me originalnost i adaptivnost. …

- Volela bih da mi kažeš nešto vruće?
- Zar smatraš da bih ja tako nešto mogao da kažem tebi?
- Zašto svako moje pitanje odgovaraš sa pitanjem?

Krasi me originalnost i adaptivnost. Tvoj sam bez lica, koje ne želiš da zapamtiš, bez pokreta koje svakog dana primetiš svuda oko sebe, sa rukama koje scenski dobro prelaze po tvom telu. Nema ništa bolje nego reći nešto pred virtuelnom javnošću. Zar se plašiš publike. Ko će šta reći i šta će se dogoditi posle toga? Ne brini ti si još uvek nepoznata bilo kome, čak si i meni nepoznata, dok te u tihoj noći pospan zasmejavam, dok svaku moju reč pretvoriš u dodire i želiš da moja ruka na trenutke zgrabi tvoje telo, odvede do kreveta i tu nastavi. Gledam te. Tvoje telo se grči i opušta pri svakom mom prelazu, dok na tvojim usnama hoćeš da uhvatim svaki tvoj izdah dok se prepuštaš igri reči. Večeras želiš samo da čuješ virtuelnu stvarnost. Po treći put si pokucala i potražila me. Mani se, jeftinih trikova večitih neženja, koji prosipaju slatke i jeftine reči dajući komplimente da si ženstvena i da tvoje reči u njima bude sva moguća interesovanja, od filmova preko muzike, do seksa o kome maštaju dok te virtuelno posmatraju pri tom drkajući kao da doživaljavaju svoj najbolji orgazam. Jadno je to i pomalo bolesno, zar ne dušo? Pusti ti njih, ostavi ih tamo nekim drugim, kojima su možda njihove reči potrebne. I moje reči ti nisu potrebne, ali ih želiš, jer osećaš upravo tu razliku između koja se stvara pri svakom susretu. Osećaš kako tvoje telo se prepušta nekim drugim rukama, drugačijim od onih koje imaš. Osećaš miris jakog after shave-a, koji se neprimetno širi u svakom tvom uzdahu, dok ti se telo uvija, a prsti ti prelaze po mojoj kosi. Volim predigru, mogao bih po nekoliko sati da te gledam kako uživaš, da činim svaki novi pokret bolje od prethodnog. Da te dovodim do savršenstva i onog trenutka kada se osećaš kao princeza u rukama nemilosrdnog zmaja.

Večeras nećemo razmišljati o godinama, jer o njima ne razmišljam one su izmišljene, o drugima i njihovim osećanjima, o ljudima što vole da pričaju, o svima. Noćas ćemo biti samo ti i ja, dve duše i dva spojena tela.

~~~

Bestidna noć spustila se nad ovim gradom, u mojim mislima nema mesta sad za tebe. Još jedno veče ću sesti i gledati ka udaljenoj svetlosti ovog grada, misleći kako tamo neko isto tako sedi i gleda ka mojoj svetiljki tražeći utehu u tome da oboje sedimo sami i čekamo neki odgovor. Misterije i tajne više ne postoje, zmajevi su odavno nestali, princeza ima svog čuvara, kerbera koga voli, čije glave još uvek nije izbrojala. Vatrom se voli igrati, mačem će preseći zmaja u zemlji jutarnjeg sunca. Proći će dugo godina kada budem shvatio da jutro nije samo tuga koja čeka da bude izbačena, san nije beg iz stvarnosti, virtuelno ne može da zameni naše života, sada i nikada. Pogledaću ka nebu prepunom zvezda, videću jednu tačku čije boje se menjaju zelena, žuta, bela, plava, crvena. Neču je više gledati, jer je to satelit koji je bleda kopija Danice, toliko bleda da mi je muka. Spraću sa sebe sve loše, osećam se prljavo u svojim mislima, osećam se jadno u svojoj sopstvenoj koži, jer znam da svaka reč je laž, svaka ispisani red gorka istina, istina je prosek naših noćnih besmislenih dečijih razgovora. Neću biti tvoja igračka, neću biti tvoja senka, tvoji košmari, tvoji vreli snovi, jer je to laž. Neću hteti da čujem logično objašnjenje, jer ga ja ne razumem, kao što ništa izgleda neću razumeti na ovom svetu. Kao što neću razumeti večeras i tebe i mene.