Dok sam u naletu besa pokušavao da objasnim da situacija iz koje je veoma teško izaći na kraj sa razumnim objašnjenjem, shvatio sam da ja ne mogu niti želim da razumem ljude poput nje. Mladost nas možda čini jakim, snažnijim i srpemnim da kroz najjače mećave i dalje hodamo pravo, žmirkavim očima da gledamo belinu koja se stvara nanosima jakih vetrova ispred nas, ali kasno ćemo možda shvatiti da put koji pređemo samo je deo puta iako on čini dve-trećine. Ona jedna trećina koja se čini sada u ovom trenutku i suviše jednostavna i laka, činiće samo život težim, a taj put isuviše nesavladivim.
Kuda gledaš? Napred! Ako budeš gledala nećeš videti to što tražiš, jer to što vide drugi ti ne možeš videti. Tek ti je dvadeset i nešto leta, majka si dvoje dece, a pogledom ne možeš ni da pretpostaviš da daljina koju kriju visoke planine, nije vidljiva samo kada se popnemo na vrh tih planina i pogledamo ka drugoj strani. Možeš, ako se potrudiš i sa ove visoravni videti šta se krije iza onog puta, puta na koji ćemo svi jednoga dana, ruku pod ruku, možda i ne, krenuti. Tek tada, neki će shvatiti, da seda kosa i brada nisu odlika samo intelektualnih ljudi, kao ni šešir ni štap. Čak i šah koji igraju penzioneri, babe što se šetaju u popodnevnim satima razgledajući lepotu ovog grada, koju, čini se tek sada spoznaju, nije nikakva odlika niti junaštvo i viteštvo. Pogledaj, gde su oni sada, a gde si ti?
Ne mogu ti reći više ni reč, jer svaka moja, pa i bilo čija reč nije dovoljna da bi ti progledala, videla ono što i ja ne vidim, ali se oslanjam na svoj zdrav razum ili sličnih, skoro istih primera iz prošlosti drugih. Na sopstvenim greškama se uči, a tuđe se pamte, zapamti! Deset prstiju, zna da radi, ali deset slabih prstiju, koje u vazduhu neobično sviraju Mocartovu simfoniju, sigurno je da neće biti u stanju možda ni kašiku sa tanjira podignuti. A deca? Zar misliš da će oni svoju šansu propustiti zbog tebe? Nemoj očekivati previše, jer ljubav se ne očekuje, ona se bezuslovno daje.
Za trenutak, šuštanje lišća sa okolnih drveća, koje pokrenu snažni vetar, prekinu tišinu, koja se neminovno napravi u pauzi između besede i pokretanja bujice razmišljanja. Kao vrenje, oblaci se nadviše nad obroncima planine, hladni vetar provetri naše letnje dronje, a hladnoća je još jednom bila znak da će ovog kasnog popodnevna priroda na trenutak pokazati da ni najsnažniji um čoveka ne može joj prkositi.
Počeli su da pucaju! Ovo su gradonosni oblaci.
13 Comments
Ja sam glupa i nista ne razumem.
A verovatno i ne treba..Razumece onaj kome je namenjeno,jel?
Mogu samo da izrazim naklonost prema pridevu “zmirkavim”!Dugo nisam cula tu rec i sad me bas odusevila!
Ja se u poslednje vreme strecam samo na gromove….
* a prica ili ti beseda je lepa, bas lepa i poucna…..
bilo je i vremen da nesto napises…
sto s i besan zbog drugih ljudi
Meni se svidelo ono da tek babe shvate lepotu grada, pretpostavljam i ostalih stvari u zivotu? Imaju kada pa sve lepo na tanane…
Inace ne razumem nista, kao i Neprilagodjena
Ko o cemu,KC o babama! :)))))))
Ma bas naprotiv!!! Kakve ja imam veze sa njima???
To je bilo onako jedino meni razumljivo u tekstu
a jel se mogu i ja zaliti? :schok:
evo i ovde sam se pogresno sokirala!
Ti bi da se zalijes??
Nemoj da pokusavas vise da se sokiras! 
Ovoga puta, ovaj tekst je bio inspirisan razgovorom sa jednom meni dragom osobom koju u RL dobro poznajem. A posto ona spada u red onih koji Internet jos uvek smatraju izumom dvadesetprvog veka i koji je njoj bezpotreban i zato nema nameru ni da kupuje kompjuter niti da ugradjuje ADSL (o kome ja sanjam), onda mogu sa sigurnoscu reci da ovaj tekst nazalost nece videti.
Drago mi je sto sam bio u mogucnosti da te odusevim tim pridevom.
Zbog obaveza oko posla stvarno retko nadjem vremena da nesto napisem, ali sam izgleda zato neprikosnoven u lupetanju na forumu
Ne,Ivane,ja sam glupa,nemoj me ubedjivati da nisam kad jesam! I sto vise ljudi tako misli o meni meni ce biti lakse i lepse da zivim!
Zato cuti o toj inteligenciji,sad sam u fazonu da su samo glupi ljudi srecni!:))))Ssssssssssss!
Jao, je si ti to nesto ljut danas? tj juce?
Ja nikada ne ocekujem da bilo ko shvati moj tekst, pa tako ni ne ocekujem da shvatim tudje… ti znas sta se meni svidja u tvojim tekstovima rekla sam ti sto puta, pa da ne ponavljam…
KC, znam, i jos jednom hvala.